Рас Растодер Чита- Живот са легендама

12966488_1349063208453020_1854883109_n

“Први пут се на филму појављујем у једној копродукцији са Бором Тодоровићем а када су хтели да ми исплате хонорар нисам хтео да прихватим јер ми је била част само то што сам се појавио на филму”.

Паралелно са послом у Авиогенексу ишао је на снимања, добијао ситне улоге код најпознатијих редитеља тог времена Аце Ђорђевића, Здравка Шотре, Саве Мрмака.

„Није било филма, серије или представе у којој нисам играо неку ситну улогу, али, то је све и што сам хтео, нисам ја никада умислио да сам Белмондо, ја сам само хтео да се дружим са својим пријатељима на снимањима, да се смејемо и уживамо у том времену.“

Показујући слику са снимања филма „Kосовски бој“ на ком као турски паша загрљен стоји са Милошем Обилићем, са необјашњивом тугом у очима прича о пријатељству са Жарком Лаушевићем и присећа се ситуација са снимања управо тог филма као и филма „Нож“ после којег остаје нераскидиво везан пријатељ са Лаушевићем.

12969345_1349063281786346_147868439_n

Драган Николић и Растодер

Дане проводи као и сваки пензионер, иде у позориште, чита, шета, а до пре пар година је са Драганом Николићем и Бором Тодоровићем на сплаву сваки дан играо карте. Свуда по стану су слике са разних снимања, из кафана посебно из „Мадере“ слика са Ђуричком са снимања филма „Пљачка Тречег рајха“ али слике које не могу остати незапажене су са Анђелином Џоли, Бред Питом и Моником Селеш.

 

„У Будви, на снимању филма „Тамна страна сунца“ 1998. године појављује се млади, тада непознати амерички глумац Бред Пит. Након снимања отишли смо у Дубровник где су ме сви знали јер сам са Бојаном тамо проводио много времена током Летњих игара.  Tамо смо, до зоре, Бред и ја у једној градској кафани остали да пијемо док су нас ови са сета тражили целу ноћ. Напио се Бред, а богами и ја сам био ту негде. Нисам веровао да ће ме се сећати док ме једног дана, 23 године касније Раде Шербеџија није позвао и рекао да Анђелина Џоли у свом филму „У земљи крви и меда“ жели да глумим српског официра са њим у сцени. Нисам му веровао, баш ће Анђелина од свих глумаца изабрати мене, али након другог позива сам рекао пошаљите ми кола и отишао да се уверим да је све само шала.“

Није била шала, Анђелина је Читу дочекала као старог пријатеља, грлила га и причала да је о њему чула све најлепше, а оно што  је Читу посебно изненадило било је то што се на снимању једног дана појавио и сам Бред Пит. Kаже, ни дан данас не зна ко је сугерисао Анђелини да баш њега тражи за свој филм, да ли Раде који му је био близак пријатељ или је Бред Пит пожелео да после толико времена види свог старог пријатеља.

Ведрог духа, младалачког изгледа иако му се ближи осамдесета, стари шармер истиче како нема посла који није радио. Ничега се није стидео. Тренирао је бокс и тенис и редовно ишао у биоскоп гледајући исте филмове по неколико пута. Носталгично и помало сетно враћа успомене са покојним глумцима Љубом Тадићем, својим „братом“ Бором али и најбољим пријатељем Драганом Николићем. Како каже његова смрт га је дотукла остављајући му само слике и успомене на времена која се неће вратити али су била најлепши део његовог живота какав није ни сањао да ће имати лета ’48. када је са једном торбом у руци као дечак дошао у град који је могао да га прогута.

12968757_1349063351786339_1708605588_n

Мира Ступица живот са Читом описује у аутобиографији “Шака соли” а о Чити се може прочитати и у књизи “Шта каже Мадера” писца Добривоја Јанковића у којој прича о Чити почиње са “Најбогатији бескућник” што Чита коментарише као “Безвезе, није да није било истина, али безвезе.”

„Све те легенде су се према мени понашале као да сам један од њих, а нисам био, нисам ни хтео да будем. Хтео сам само да им будем пријатељ, а био сам и више од тога, био сам им породица – поштовали су ме, никада ме нису гледали са висине.  Ценили су мој труд и рад и звали ме да идем где год су они ишли. Мислим да сам имао баш велику срећу да живот проведем уз такве Људе.“ – прича Чита док у рукама држи пожутеле слике са осмехом на лицу.

Последња одиграна улога је улога звонара у филму „Шешир професора Kосте Вујића“ а епизодне улоге одиграо је у серијама: „Породично благо“, „Срећни људи“ и „Непобедиво срце“,

 

Сандра Богдановић

Аутор: Београдске новине

Поделите чланак

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *