(Н)Октобар – Норвешка у Београду

norveska

Благостање и социјална правда, просперитет и висока стопа запослености – само су неке од првих асоцијација које настају при помену Норвешке, монархије која је одавно стекла статус места у којем снови постају јава. Међутим, иза хладних зима и перфектно уређеног друштвеног система, крије се једна земља живописних пејзажа, 1000 фјордова, поларних медведа… Земља која нам је подарила Ибзена, викинге, а самим тим и чувеног Хогара Страшног! Према истраживању Уједињених нација, Норвешка је друга најсрећнија земља на свету – земља слободе и дуговечно који подразумева слободу кретања свих грађана, који без икаквих забрана и ограничења могу имати могућност да се настане на ма којој тачсти. О томе сведочи и закон, јединствен за овај део света, који је симболично назван ,,сва људска права”, аки Краљевине Норвешке. Мало је познато и да скијање вуче своје модерне кораке баш из ове земље, с обзиром на то да корен ски потиче управо из нордијске митологије.

Поред богатог историјског опуса, данашња Норвешка пружила је светској ликовној уметности, књижевности, џез музици и филму значајне дарове који су оставили траг на међународној културној сцени. Велики број познавалаца норвешких филмова, читалаца норвешке литературе, обожавалаца скандинавске музике, као и студената норвешког језика на Филолошком факултету у Београду, говори о заинтересованости Београђана за све оно што ова земља пружа. Као поклон свима онима који жуде за упознавањем различитих европских култура, нашим суграђанима дата је могућност да упознају и заволе културно – уметничку понуду Норвешке на начин који ће по свему судећи постати традиција.

arne-sanes-bjornstad-norveska-1

Амбасадор Норвешке Арне Санес Бјорнстад

Октобар 2016. године, преименован у НОктобар, остаће упамћен као револуционарни месец у односима између Норвешке и Србије. На иницијативу Амбасаде Краљевине Норвешке у Србији, Београђани су имали прилику да се по први пут упознају са различитим сегментима норвешке културе, присуствујући манифестацијама различитог садржаја током читавог месеца. ,,Читава идеја своди се на жељу да људи из Србије препознају Норвешку по њеној култури и традицији, а не само по радним логорима у које су пристизали Југословени током Другог светског рата. Норвешка је земља која држи до културе и циљ нам је да грађанима Београда приближимо што потпунију слику наше земље. Оно што нас је инспирисало је свакако и чињеница да већ постоје многобројне везе између норвешке и српске културне сцене, поготово када је у питању кинематографија, џез музика и књижевност”, испричао је редакцији Београдских новина Арне Санес Бјорнстад, амбасадор Краљевине Норвешке у Србији.

farikal2

Овај културно-уметнички програм започет је на најрадоснији начин – дечјим гласовима. Наиме, почетком октобра наши малишани су на чувеној Радости Европе певали заједно са норвешким дечјим хором, под диригентском палицом Чедомира Поповића, Норвежанина из Краљева. Убрзо након тога, љубитељи филма имали су прилику да се ближе упознају са филмским стваралаштвом Норвешке на Недељи норвешког филма, која се одржала од 11. до 16. октобра у Југословенској кинотеци. Ову манифестацију отворио је чувени филмски критичар Јан Ерик Холст, као омаж Ањи Брејен, норвешкој редитељки и феминисткињи, која је овај догађај увеличала својим присуством. Међутим, како нешто млађи филмофили не би били запостављени, организовано је и приказивање три норвешка филма на Дечјем филмском фестивалу у Дому омладине. Потом је уследио радостан дан за све гурмане и хедонисте – мириси фарикала ширили су се просторијама КЦ Града. Упркос кишовитом понедељку, грађани Београда су чекали редове како би пробали чувени норвешки деликатес спремљен лично од стране запослених у норвешкој амбасади. Замолили смо амбасадора Бјорнстада да нам одгонетне шта је заправо фарикал и у чему је његова тајна. ,,Београђани су присуствовали јединственој прилици да у сред Београда пробају јагњетину у купусу, типично норвешко јело које је специфично по томе што су у питању јагњад која се узгајају на врховима планина, а потом силазе у подножје на јесен, када је, између осталог, и сезона купуса”.

Међутим, ту се ова норвешка авантура није завршила. Посетиоци Сајма књига ове године имали су прилику да им се на корицама књига потпише чувени норвешки писац Ерленд Лу, чијег су ,,Доплера”, ,,Волво камионе”, ,,Наиван.Супер”, као и многа друга дела Београђани одушевљено читали предходних година. Наиме, на репертоару Атељеа 212, већ две године се налази хит представа ,,Волво камиони” Маје Малетковић, чијој је премијери присуствовао и сам Ерленд Лу, одајући признање представи насталој баш по његовом роману. Поред њега, гост на овогодишњем сајму књига био је и Свеин Моннесланд, професор словенске лингвистике на Универзитету у Ослу. Овај светски признати слависта пореклом из Норвешке, заслужан је за велики допринос изучавању српско-хрватског језика, књижевности, као и генерално источноевропске културе. И коначно, како ниједна манифестација базирана на култури не може да прође без музике, крај октобра остао је резервисан за гостовање два џез великана, Торда Густавсена и састава Ол инклудед (All included) на Београдском џез фестивалу.

norveska-2

За неке увод, за неке круна српско-норвешког пријатељства, одзив Београђана предвиђа све јаче везе између ове две земље. Упознавање и прихватање различитих светских култура даје наду у богатију и просвећенију будућност наших грађана свих узраста и интересовања, па је утолико и значај ове успешно реализоване идеје већи и још више охрабрујућ. У жељи да о оваквим манифестацијама пишемо све чешће, надамо се да сте провели леп и интересантан НОктобар!

Миа Бјелогрлић

Аутор: Београдске новине

Поделите чланак

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *