БЕОГРАД НА ПРСТИМА

Russian dancers Viktoria Tereshkina (as 'Odette-Odile') and Vladimir Shklyarov (as 'Prince Seigfried') perform in the Mariinsky Ballet production of Peter Ilyich Tchaikovsky's 'Swan Lake' with revised choreography and staging (1950) by Konstantin Sergeyev after Marius Petipa and Lev Ivanovat the BAM Howard Gilman Opera House, Brooklyn, New York, Thursday, January 15, 2015. CREDIT: Photograph © 2015 Jack Vartoogian/FrontRowPhotos. ALL RIGHTS RESERVED.

Уметничка игра на сценама балканских позоришта почела је да се развија крајем 19. века. Био је то начин приближавања европској култури и покушај да се нашем народу који су претежно чинили трговци, занатлије и сељаци, представи нешто ново и несвакидашње.

Балет је у Србију стигао са руским емигрантима који су дошли у земљу после Првог светског рата. Балетска уметност у Србији развијала се веома брзо захваљујући уметницима из Русије, земље која је до данас неприкосновена светска балетска сила, која је светској културној баштини подарила најзначајније балете, кореографе и играче. Балетске представе првенствено су извођене у магацину Царинарнице, у салама хотела, у Кнежевој пивари и у кафанама. Тако је соло играчица из Беча Марија Марјакова, придобила симпатије публике када је наступала у сали Велике пиваре у Београду.

Било је јасно да је потребно изградити театар намењен искључиво извођењу представа па је зато у граду Београду 1868. основано Народно позориште на месту некадашњег турског плаца код Стамбол капије. На сцени Народног позоришта, првобитно су извођене опере и оперете у којима су се плесни делови попут валцера, полке и мазурке појављивали као саставни део а изводили су их глумачки и оперски ансамбл. Тек са доласком примабалерине, педагога и кореографа славног руског Маријинског театра Јелене Пољакове, на место шефа београдског балета на репертоар се постављају самосталне балетске представе.

Beograd na prstima (8)

Прва балетска представа изведена је 1923. и том приликом одиграни су одломци из познатих балета „Крцко Орашчић“ , „Шехерезада“ и „Силфиде“. Данас се на репертоару поред класичних комада какви су „Лабудово језеро“ , „Успавана лепотица“ , „Дон Кихот“ и „Жизела“ налазе и многи савремени комади, међу којима филмом инспирисана представа „Ко то тамо пева“ и даље наилази на велико интересовање како наше тако и иностране публике. Играче је првобитно обучавала чувена Нина Кирсанова која је водила балетски студио при Народном позоришту. Потреба да се играчи школују за свој позив довела је до оснивања државне балетске школе 1947. Школа је добила име по предратном играчу Лују Давичу кога су стрељали фашисти.

Поред класичног одсека она данас има и одсек за савремену игру као и одсек за народну игру који је основан на иницијативу Народног ансамбла „Коло“. Основана је по угледу на чувену руску Ваганова академију и користи њене технике и методе игре. Најбољи ученици балетске школе, по правилу постају чланови балетског ансамбла Народног позоришта, али се због нерешених статусних питања као што су године стажа и радни век играча, нова радна места у позоришту ретко отварају.

Најзначајнија личност српског балета у међуратном периоду била је Наташа Бошковић, прва и по многима највећа српска балерина која је и на иностраним позорницама постизала изванредне резултате. У првом раздобљу деловања београдског балета после Другог светског рата, најзначајније остварење је поставка Охридске легенде, Стевана Христића и сматра се нашим најзначајнијим националним балетом. Велики ентузијазам свих чланова београдског ансамбла, жеља за учењем и усавршавањем и настојање да се наша балетска уметност што боље представи у свету, допринели су да београдски балет постигне изузетне успехе на гостовањима у иностранству и буде радо виђен учесник најпрестижнијих позоришних и музичких фестивала у Европи.

Beograd na prstima (7)

Историја балета почиње на дворовима у италијанској ренесанси 15. и 16. века. У то време балет се играо на раскошним дворским забавама. Играчи и музичари су заједно наступали а основни циљ наступа био је да забаве присутне. Балет се затим брзо проширио на француски двор Катрине де Медичи где се даље развијао као ballet de cour (назив за балете извођене током 16. и 17. века које је изводило племство у комбинацији са музиком, песмом, стиховима, декорацијом и костимима.

 

Опера и театар Мадленијанум прва је приватна опера и позоришна компанија, како у Србији, тако и у југоисточној Европи. Мадленијанум је основан  1999.  у згради у којој се претходно налазила друга зграда Народног позоришта у Београду.  Налази се у старом градском језгру Земуна, који је просторно културно-историјска целина од изузетног значаја. У позоришту се приказују опера, балет, концерти, као и драмски и музички програм.

 

Позориште на Теразијама је основано 1949. године као „Хумористичко позориште“ стална, репертоарска установа позоришне културе, музичког и комедијског жанра. Као јединствено позориште у нашој земљи има стални административно-технички и извођачки састав који чине: глумачки, балетски, хорски и оркестарски ансамбл. Позориште на Теразијама је својом доследном репертоарском политиком пратило збивања на светској музичкој и комедиографској сцени. Посебно се негује и развија домаће драмско стваралаштво, комедије, оперете и музички комади („Столица која се љуља“, „Сплитски акварел“, „Уби ил ‘ пољуби“, „Мала Флорами“…) као и светске хитове („Оклахома“, „Прича са западне стране“, „Хело Доли“, „Виолиниста на крову“, „Цигани лете у небо“, „Човек од Ла Манче“, „Моја љупка дама“, „Кабаре“, „Неки то воле вруће“…).

Николина Бобар

 

Аутор: Београдске новине

Поделите чланак

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *