„Београд ће увек некако да се снађе. И ја.“

Anica naslovna

Једна од наших најталентованијих глумица Аница Добра играла је у бројним домаћим и страним филмовима, а њене  улоге сви радо памтимо, и изнова гледамо  у  остварењима као што су „Црни бомбардер”, „Сабирни центар”, „Тито и ја”, „Метла без дршке”, „Отворена врата”,  „Балкан експрес” и многим другим.  Због бројних пословних ангажмана често путује у Немачку,  а како каже, због извесности да ће се вратити кући, тада јој из Београда не недостаје ништа јер све што треба носи са собом. И у коферу и у срцу. Недавно је завршила снимање серије „Црно- бијели свет” и синхронизовала  лик Дори у Дизнијевом цртаћу „У потрази за Дори”, а за Београдске новине присећа се детињства у нашој престоници, својих почетака и рада на култним филмовима.

            Цењена глумица истиче да је детињство провела у Београду у времену које је деловало успорено, предвидиво, а атрактивно.

Како описати нешто што би скоро свако окарактерисао као „нормално“ детињство?! Ни у чему је било свега, понајвише пуно деце по глави становника, дакле, пуно друштва и пуно акције. Самосталност смо стекли релативно безбрижно. Велика тековина.

Од своје четрнаесте до осамнаесте године Аница је живела у Немачкој, али  се ипак вратила у Београд да студира.Осећање да кроз креативност буде конструктива пресудило је да то буде глума.

Осећање да желим да се бавим нечим што ће да ме испуни. Што ће ми омогућити да увек учим и идем даље. Жеља да имам занимање, а не посао. Жеља да радим са људима у малој групи у којој су сви сличног сензибилитета.

Anica 2Аница сматра да је сваки човек одговоран за показивање, или сакривање свог таленета, а на питање ко је открио њен одговара:

Ја. Сваки човек поседује више талената, то је неспорно. Таленти су ту да бисмо их искористили и поделили. И усудили се да зађемо дубоко у све мрачне кутке своје душе, не бисмо ли га тако развили. То се већ ређе дешава. Оно што „велики таленатиздваја од других „великих талената је искључиво рад,рад, рад.

Дипломирала је 1987. године на Факултету драмских уметности у класи професора Предрага Бајчетића, а одговор на питање шта је било пресудно да буде у 12 величанствених каже да има само њен професор.

-Ја сам само бескрајно захвална на тој одлуци да будем примљена, поред и уз толико других заиста надарених кандидата. А пријемни као пријемни… Трудиш се да даш све од себе, јер је то можда први и последњи пут да стојиш пред комисијом.

69483_42503459-522801451_ffАница је дебитовалана филму Пера Панкер” 1985., још у студентским данима, и тада први пут играла са чувеним Бором Тодоровићем. Истиче да јој је најдрагоценије  било да од њега слуша приче, купи форе, а пре свега савете.

Рад са Бором је био и на представи „Пазарни дан”, или на серији  „Балкан експрес”. Бору сам сматрала пријатељем и колегом, а себе  крајње привилегованом што можемо да радимо заједно. За време снимања студентског филма „Пера Панкер“ ме је више фасцинирала чињеница да је Бора вољан да учествује у студентским пројектима и тиме да филму на важности и квалитету.

После само две године добила је награду на Филмском фестивалу у Пули за филм „Већ виђено“. Као подстицај за рад истиче добар сценарио, редитеље са идејом, контакте које човек оствари, књиге, представе, филмове и уметност уопште која инспирише.

-О томе се ради. О жељи да се учествује у реализацији неког пројекта из најчистије жеље и потребе да се проникне у лице и наличје једне улоге. Није награда амбиција или подсицај. И често не оде у праве руке у право време. И није гаранција да ће награђеном бити омогућено да континуирано ради. А то је велика привилегија сваког уметника – континуирани рад од кога може и да се живи. Жеља је само да што више људи види једну филмску или позоришну причу.

705efcd1eaf8d22b447391119dda1c96У Црном бомбардеру” Дарка Бајића Аница игра рок певачицу Луну, а упамћена остаје песма “Свечане беле кошуље”, коју изводи са Електричним оргазмом. Као највећу добробит рада на овом филму истиче осећање равноправног учествовања.

Дарко воли своје глумце и има поверења у њих, често откривајући неке фине детаље којих ни сам глумац није свестан и даје им слободу да мимо сценарија и сами учествују у креирању филма. То је за мене била највећа добробит „Црног бомбардера”. Како је велика ствар била бити у студију са Електричним оргазмом. Бити на њиховим пробама, учећи од Владе Дивљана прве рифове и како се држи гитара. Учећи од Гилета како на сцени дочарати енергију коју производи бенд и музика. А све је ишло тако лако.

Запажену улогу остварила је и у филмуКако је пропао рокенрол”, а питали смо је има ли данас у Београду оног правог звука рока.

-Оно што је било право за крај 80их и почетак 90их, не може да буде и данас. Што не значи да је оно било „боље”, а да нешто друго није. Мени када устреба звук рока, ја га нађем у Београду, као и све друге вредности које иду уз то стање духа.  Београд ће увек некако да се снађе. И ја.

У  филму Енклава, Горана Радовановића Аница игра жену из руралног подручја, из другачијег миљеа.

anica-dobra-in-enclave-(2015)Имала сам велику жељу да учествујем у пројекту где се тражило да се минималним средствима постигне дубок унутрашњи доживљај. У времену када се јако мало снима, свака понуђена улога представља изазов!

Добра сматра да не постоји разлика између немачке и наше кинематографије без обзира на буџете, услове и околности.

У суштини је све исто, или слично, а увек посебно и уникатно. Колико се ми као уметници по сензибилитету, или темпераменту разликујемо једни од других, тако је случај и са филмовима. Или са кинематографијама. Моје искуство је такво да могу да кажем да филм спаја.

Свака улица која јој буди неку успомену јој је омиљена у Београду, а културна манифестација?

Нека их је што више! Постојеће опстају уз ентузијазам и огромне напоре. Скидам капу свима који су део тога. А ја волим да одем у позориште када није премијера, да одгледам филм купивши карту.

Који је Ваш савет за све младе људе у Београду који корачају ка свету уметности и на тај начин желе да дају допринос српској култури која је данас у неизвесном положају?

Одабрали су тај пут из жеље и потребе да се искажу, дакле, из чистих мотива. То се узима у обзир. Култура је увек у неизвесном положају. То се не узима у обзир. Само напред. Ја ћу да учим од вас.

Маша Ђорђевић

Аутор: Београдске новине

Поделите чланак

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *