ЛЕГЕНДЕ БЕО ЗОО ВРТА

roomate_logo12

 

Мало људи зна да је зверињак подно Калмегдана одувек био поприште необичних дешавања. Први станари Београдског Зоо врта, који је основан 1936. били су лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји. Годинама, број животињских врста је растао, а у омиљене свакако спадају мајмун Сами, керуша Габи и алигатор Муја који је успео да преживи чак три бомбардовања.

 

САМИ

SamiЉубимац свих Београђана, крупан мужјак густе црне длаке и тамног лица, шимпанза Сами у Зоо врт уселио се 1988. године. Међутим, веома брзо успео је да развали решетке кавеза и побегне. Два пута. Први је ноншалантно прошетао улицама Господар Јевремовом и Краља Петра и тако дошао до биоскопа Балкан. Пролазници су трчали главом без обзира док је Сами корачао ка Теразијском тунелу где су полицијаци и радници Зоо врта успели да га преусмере ка Калемегдану. Уз пратњу неколико полицијских аутомобила и патрола која су му крчила пут са циљем да истовремено заштите грађане али и одбеглу животињу неповређену врате у кавез, Сами је Васином улицом стигао до Студентског трга где је дошао и директор Врта Вук Бојовић који га је разговором одобровољио. Ухватио га је за руку и рекао: Хајде Сами, идемо кући, увео у свој ауто и лично довезао до Зоолошког врта и увео у кавез.

Друго бекство је личило на митинг на којем неколико хиљада људи даје подршку Самију уз транспаренте Не дај се Сами, Сами ми смо са тобом, Сами ти си прави. Прво је мирно ушетао у просторију где су доручковали радници врта, па се упутио ка улици Цара Душана где се прво попео на дрво вишње, а затим на једну гаражу. После дуготрајног безуспешног убеђивања управа Врта одлучила је да се Сами успава и тако врати у кавез. Опоравак уз чајеве и антибиотике трајао је неколико дана.

Сами је угинуо 1992. године, од изненадне болести. Обдукцијом је установљено да је узрок смрти био инфаркт црева. Сахрањен је на травњаку преко пута улаза у нову кућу за мајмуне. У близини је постављен и споменик, бронзана статуа која подсећа на незаборавне тренутке дружења са њим.

 

ГАБИ

GabiИзузетно лепа женка дугодлаког немачког овчара Габи са осам година је стигла у Зоолошки Врт. Њен задатак био је да са још једним псом и ноћним чуварем патролира по Врту. Међутим, судбина је хтела да се догоди нешто скроз неочекивано. Женка јагуара је искочила из свог кавеза. Када је чувар који је патролирао са псима стигао до Управне зграде, Габи је застала да ослушне. Остала је укочена неколико секунди, па невероватном брзином појурила у мрак. Чувар није знао о чему се ради све док није чуо рику и лавеж. Позвао је полицију и Вука Бојовића како би што пре ухватили одбеглу животињу. Одмах су установили да је у питању женка јагуара коју су пред зору покушали да врате у кавез. Међутим, морали су да је устреле, а Габи је пронађена полумртва у локви крви у једном ходнику близу кавеза из ког је женка јагуара побегла. Одмах су је пребацили на Ветеринарски факултет где су јој очистили и ушили ране и урадили трансфузију, па вратили у Врт.

У то време, у Врту није постојала амбуланта, па се Габи опорављала у канцеларији директора. Опоравак је текао веома споро, а уз Габи су свакодневно били ветеринари као и особље Зоолошког врта. Тек након месец дана, Габи је успела да устане и направи неколико корака. Радници Врта одлучили су да јој за живота подигну споменик који ће подсећати на неустраживост керуше Габи.

 

МУЈА

Muja

Најстарији алигатор на свету, становник Београдског Зоо Врта јесте амерички алигатор по имену Муја. У Београд је допутовао из Немачке 1937. године као већ одрасла животиња. Поред нилског коња Буце, Муја је једини који је успео да преживи Други светски рат када је два пута бомбардован Зоолошки Врт. Живот му је опасно био угрожен и када му је дијагностификована гасна гангрена. Одмах је оперисан и то под локалном анестезијом. Операција је трајала три сата, док је за њену припрему било потребно дванаест сати.

Данас, Муја је у доброј кондицији, храни се једанпут недељно када поједе око пет килограма меса. Једном месечно једе месо са костима због зуба и калцијума. Преко лета борави напољу, у спољном базену, а када је темепература воде између 28 и 31 степени убрзава му се метаболизам. А када температура падне метаболизам спорије ради, па тада једе слабије што је иначе, нормално за рептиле. Алигатор Муја претендује да постане апсолутни светски рекордер у дуговечности међу алигаторима.

Јелена Стојичић / roommate.rs

Аутор: Београдске новине

Поделите чланак