Кредит за културу- пројекат као поклон Београду

Kredit za kulturu - Sat za našu planetu

Фото: http://ohillusions.com/

Пројекат који је одушевио Београђане и показао да Србија ипак није друштво ријалитија, отвара врата култури. Али не у традиционалном смислу. Реч је о дигиталној уметности преточеној у једногодишњи  пројекат ,,Културизација“ компаније  „Оилужнс (Ohillusions). У пројекту који је ауторско дело Ненада Гојовића, директора и др Душана Јововића, креативног директора компаније за дигиталну уметност, зграда Старог двора ће се користити као пројекционо платно и сценографски елемент који ће причати причу о Београду, Србији и људима који су оставили траг у нашој, али и историји света. А које су можда многи заборавили.

,,Нека Београђани сврате да погледају пре него што крену на сплавове. Желимо да сутра неки фрајер када мува девојку прича о српским уметницима и научницима, па ће она рећи „Ију, што си ти паметан“, а он је то видео пре 15 минута на пројекцији – изјавио је др Душан Јововић.

Цео пројекат од идеје до реализације, како истичу, сами су спонзорисали, и то јер су подигли кредит за потребе овог пројекта. А једина помоћ, како кажу, су им пријатељи уметници, програмери, музичари.

Арт директор компаније „Оилужнс Никола Симић за Београдске новине, каже да су веома задовољни како реакцијима грађана тако и бројем људи који су се често и по врло лошем времену  окупљали испред Старог Двора да погледају пројекције.

„Свесни смо да је тешко размишљати о култури када си гладан. Или ако ти касни плата. Или ако ти је мала пензија. Са друге стране, ако нема културе као камена темељца изградње и одржања личности и суштине постојања сваког човека, чему онда такав живот? Парадоксално, ситуација у култури и медијима је таква да је можда убрзала наша стремљења да нешто по питању тога учинимо. Као што је човеку који тоне лакше да се врати на површину тако што ће стићи до дна и одгурнути се, тако је можда и нама ово прилика да коначно направимо отклон од тренутног стања и, кроз један радикалан рез, понудимо алтернативу”, каже Симић.

Арт директор Никола Симић, такође, је додао да Културизација није замишљена тако да буде сама себи циљ, већ један зачетак свеобухватног пројекта који ће дотаћи све сегменте друштва.

„Колико год то деловало као утопија, ово је наш скромни покушај да будемо замајац који ће покренути српско друштво заглављено у блату просека, да будемо мала грудва која ће можда покренути лавину и неки облик културизације унети у сваки дом и главу и учинити ово друштво бољим за живот. Свакако, ово је само један мали, први корак”, истиче Симић.

Kredit za kulturu - Duško Radović

Фото: http://ohillusions.com/

,,Пред Народном библиотеком је ред, али за трамвај. Ред је и пред Народним музејем, али за аутобус.“ Душко Радовић

Прва реализована пројекција, од 6. до 8. новембра 2015. била је ,,Знаменити Београђани“ , у којој смо се, кроз ликове и цитате људи који су оставили трага у нашем друштву, подсетили на неке помало заборављене вредности.

Приказани су цитати Иве Андрића, Арчибалда Рајса, Бранислава Нушића, Милутина Миланковића… Подсетили смо се и Милунке Савић, хероине са највише одликовања током ратовања. Пројекција није могла проћи ни без Моме Капора и његовог разммишљања на тему одгађања смрти уз помоћ уметности.

Друга по реду пројекција била је под називом ,,Српска средњoвековна уметност на Косову“.

Судбина манастира на Косову и Метохији је последњих деценија била честа тема, а историја ових светковина подстакла је ауторе, Душана Јововића и Ненада Гојовића, да на фасади Старог двора   упознају грађане и пролазнике са Високим Дечанима, Грачаницом и Пећком патријаршијом

Читав пројекат је почео анкетирањем 372 испитаника старости од 12 до 25 година, којима су приказане фотографије значајних људи српске културе и науке, а затим фотографије учесника ријалити програма.

Истраживање је показало поражавајући резултат – 8,4 посто испитаника знало је ко су људи на првој групи фотографија, а 91,3 посто је знало тачна имена и презимена учесника ријалити емисија.

,,Из бунта и жеље да урадимо нешто другачије и младима приближимо културу на њима пријемчив начин, започели смо пројекат Културизација“, објаснила је, портпаролка  пројекта Културизација, Јована Мркић.

              У наредних годину дана, кроз шест премијера и тридесет пројекција на фасади Старог двора, коришћењем напредне технологије 4Д мапирања (комплексна метода пројекције 3Д видео садржаја на подлогу неправилне структуре, у овом случају – фасаду Скупштине Града) обновићемо градиво и научитити још понешто.

Следећа пројекција ће бити одржана 07. маја, у Кнез Михаиловој улици, испред зграде института Сервантес. Тема је живот и рад Николе Тесле, а пројекција ће бити уприличена поводом обележавања значајног јубилеја – 160 година од Теслиног рођења.

Сандра Петровић

 

Аутор: Београдске новине

Поделите чланак